Moralna dekadencija je sve
prisutnija u svim sverama društva. Njen uticaj je posebno pogodio kulturu,
gazeći sve pred sobom, a posebno muzičku tradiciju koju je narod vekovima čuvao
i prenosio s’ kolena na koleno. U potrazi za lakom zaradom osnivaju se
takmičenja za NOVE ZVEZDE …… Lakovernima nude popularnost, brz život, laku zaradu i naravno ugovore
kojima potvrđuju svoje vlasništvo nad njima, njihovima karijerama, životima… Da ne zaboravim i kontrolu nad njihovom
zaradom od koje same zvezde dobijaju samo jedan mali deo.
Naravno ništa bez adekvatne medijske podrške, pa se tako televizije utrkuju
koja će u ovoj trci doboti atraktivniji šou program.
Poslovica kaže: Da bi neprijatelja
pobedio, moraš prvo da ga upoznaš… Pa sam tako i ja hteo ne hteo, odgledao par emisija takmičenja za NOVE
ZVEZDE …… ali i još neka druga licencirana takmičenja i nisam mogao a da ne primetim
sledeće:
Scena uglavnom kič, ali grandiozna,
blješte svetla sa svih strana, u sredini grandiozni žiri koji koji procenjuje i
ocenjuje, a u nekim programima i sudi nervoznim kandidatima i budućim velikim
zvezdama, u studiju publika koja uz pregršt transparenata iz petnih žila navija
za svoje kandidate. U back stage-u ili ti Srpskom iza scene, kandidati sa čitavim porodicama. Babe, dede,
mame, tate, braća, sestre, deca, rodbina, najbolji drugovi i drugarice, naravno
tu je i momak ili devojka… Svi oni nervozno lome prste, hvataju se za glavu,
nekima naviru suze radosnice, oni drugi plaču od razočaranja što im želja nije
uslušena, što nije prošao…
Ali hajdemo redom. Kandidati su i
deca i mladi, a ima ih i u pozamašnim godinama koji bi da pod stare dane budu
zvezde. Pred izlazak na scenu svi govore da imaju pozitivnu tremu. Sledi grandiozna najava voditelja, izlazak na
scenu I šou može da počne. Odabir pesama u skaldu sa samom predstavom, da nije
tužan bio bi smešan. Interpretacija u skladu sa odabirom pesme. Čast izuzecima
koji samo potvrđuju pravilo da postoje i oni koji su muzički pismeni i kojima
je zaista mesto na sceni. Ali i njih muka naterala jer kako drugačije biti
popularan, nego preko takmičenja koja Vas preko noći digne u zvezde. Pa čak se i
ovi malobrojni koji imaju preduslov da se kvalitetno bave muzikom, ne usuđuju
da pevaju stare narodne pesme, već one u trendu. Na kraju ni oni ne bi imali
ništa protiv da budu druga Ceca, Brena, Zorica, Šaban, Haris Džinović. Većina
se sa pesmom i pevanjem nosi instiktivno, onako kako zna i ume, poput borbe za
opstanak. Nekima preteće iskaču vratne žile pri pokušaju da pokažu cenjenom
žiriju snagu svog glasa. Drugi su pak načisto pogubljeni tokom strofe i jedva
čekaju kadencu (kraj strofe ili refrena) da bi bezbrojnim melizmima i ponavljanjem,
koje traje i traje ostavili utisak. Na kraju posle odluke žirija svi plaču.
Jedni od sreće, drugi od izgubljene šanse da postanu neko i nešto. Ovi koji su
ispali listom ponavljaju: Trema je učinila svoje… Ali ne odustaju, već su spremni
za novi okršaj nekom drugom prilikom. Niko ni da pomene rad, učenje, muziku.
Žiri predstavljaju dokazani
kompozitori i interpretatori ove vrste muzike. Istinske velike estradne zvezde.
I njima se manje više i ne može puno toga zameriti, osim što su uopšte pristali
da budu deo ove šarene predstave. Doduše i tu su komentari nekih članova
žirija, ne svih doduše, zavredeli pažnju poput: Fali mi emocija, ja ti verujem ili ja ti ne verujem dok pevaš, agresija
u pevanju, imaš triler, nemaš triler, pogrešan odabir pesme... Nisam
primetio da je ovim mladim ljudima neko rekao da postoji tehnika pevanja koja
se uči. Da se peva iz dijafragme, da postoji tehnika disanja. O načinu pevanja
punim glasom i falsetom. Aperto tehniku pevanja i da ne pominjem, jer ne znam koliko njih je uopšte i čulo taj
naziv, a kamo li šta to znači. Usput to je način kod koga je prelazak iz punog
glasa u falset neprimetan, pa se stiče utisak da pevač stalno peva punim glasom…
Trebalo bi ovim mladim ljudima
reći da pored surove želje da postanu NOVA ZVAZDA treba malo i da rade na sebi.
Pre svega na opštem, pa onda na muzičkom obrazovanju. Treba im reći da pravog
kvaliteta nema bez ozbiljnog i studioznog rada.
U celom ovom muzičkom cirkusu produkcija
je poseban slučaj. Ona ima jasan plan i cilj i ona vlada situacijom. Zna sve kandidate
pa se nekad i sami čude i pitaju šta im
bi da pevaju tu i tu pesmu, kako to da baš danas falširaju … Oni imaju
presudnu reč u kreiranju novih zvezda, mada nije sasvim jasno na osnovu kojih
muzičkih kriterijuma to rade. Produkcija bi trebalo da se posveti kanalisanju
ovih mladih ljudi ka pravim muzičkim vrednostima. Ako sami to nisu u stanju, a
mislim da nisu, da obezbede kvalitetne muzičare koji će raditi sa kandidatima i
budućim pevačima. Koji će ih uputiti makar u osnove tehnike pevanja i uticati
na repertoar i izbor muzike kojom treba da se bave. Posebno je pitanje ODGOVORNOSTI produkcije u ovakvom pristupu
mladim ljudima. Da li je produkcija uopšte ima?
Pitam se kako je to moguće da u
zemlji Srbiji u raznim žirijima i u produkcijama sedi toliki broj muzički
polupismenih ljudi koji sebi daju za pravo da odlučuju o sudbinama stotina
mladih ljudi koji bi da se ovim poslom bave. Za neke sam siguran da su pored
muzičke škole prošli samo slučajno, a da note znaju samo iz viđenja. Ponovo čast izuzecima.
Нема коментара:
Постави коментар