Edicija: "NARODNA MUZIČKA TRADICIJA" prva knjiga "Narodna muzika Kosova i Metohije".

Edicija: "NARODNA MUZIČKA TRADICIJA" prva knjiga "Narodna muzika Kosova i Metohije".

Smatrao sam da je u ovom istorijskom trenutku, u politički sudbonosnim prilikama i neprilikama u kojima se srpski narod u Srbiji, a posebno na Kosovu i Metohiji danas nalazi, sasvim logično da prva knjiga iz edicije „NARODNA MUZIČKA TRADICIJA” bude posvećena baš ovom delu naše zemlje za koji se može reći da predstavlja kolevku srpske duhovnosti, kulture i državnosti. Pod nazivom „NARODNA MUZIKA KOSOVA I METOHIJE” predstavljena je sva lepota muzike sa ovih prostora, dat je pregled istorijskog razvoja narodne muzike na Kosovu i Metohiji, predstavljene su glavne karakteristike vokalne muzike, kao i mnogobrojni izvođači, grupe i pevači koji su dali svoj lični pečat razvoju i popularizaciji tradicionalne narodne muzike sa ovih prostora. Jedan segment knjige je posvećen radu etnomuzikologa profesora Miodraga A. Vasiljevića, kao i uticaju narodne muzike Kosova i Metohije na umetničku muziku Stevana Stojanovića Mokranjca ovekovečenu u njegovim VIII i XII rukovetima.

U knjizi su date definicije narodnog stvaralaštva i folklora. Po prvi put se u ovakvoj vrsti muzičke literature nalazi i muzička analiza nekih pesama, razne varijante i načini njihovog izvođenja, pri čemu je posebna pažnja posvećena raznim harmonskim i ritmičkim rešenjima, kao i raznim varijantama teksta. Pomenute su najznačajnije srpske svetinje poput Gračanice, Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, dat je kratak prikaz legendarnog Boja na Kosovu polju, predstavljen je kosovski božur... Priču prate mnogobrojne fotografije i notni zapisi najlepših narodnih i u narodnom duhu komponovanih pesama.

Informacije i porudžbine na tel. +381 (0)66 9097-869
mail: ratislavblagojevic@gmail.com

ŠKOLA HARMONIKE – časovi harmonike narodne muzike

Već dugi niz godina se bavim pedagoškim radom uvodeći mlade harmonikaše u sve tajne harmonike i narodne muzike. To je pre svega individualan rad sa harmonikašima koji žele da savladaju osnovnu tehniku sviranja, postave pravilan prstored, trilere, način sviranja basova, fraziranje, kao i da prošire svoje znanje o tradicionalnoj narodnoj muzici, lepoti stilova, njihovim osobenostima…

Prva iskustva u radu sa učenicima sam stekao još davnih osamdesetih godina u vreme dok sam stanovao kod Ljubiše Pavkovića pomažući mu u radu sa mladim harmonikašima. Kasnije, zahvaljujući Akademskom muzičkom obrazovanju, nalazim svoj stil u metodologiji rada i prenošenju znanja. Uz ČASOVE učenicima je dostupna i određena muzička literatura koja im u velikoj meri pomaže da brže napreduju i kvalitetnije savladavaju zadatke koji se pred njih postavljaju. Moje 4 knjige sa preko 250 notnih zapisa pesama, kola i igara sa čitavog podneblja Balkana predstavljaju kvalitetnu podršku individualnom radu svakog učenika. 

Od do sada objavljenih izdanja izdvajam:

Najpopularnija narodna kola Balkana

Popularna škola harmonike

Usamljeni harmonikaš

ACCORDION – Tradicionalna narodna muzika

Osnovni cilj ove ŠKOLE HARMONIKE i mog rada sa polaznicima je da ih muzički opismeni, da u njima probudi želju da se narodnom muzikom bave na pravi način, da poštujući kulturno nasleđe i tradiciju naše narodne muzike sačuvaju svu njenu lepotu koja je generacijama prenošena s’ kolena na koleno, da na taj način i sami daju doprinos u pokušaju da se narodna muzika spasi zaborava.

Pored časova u mom prostoru u poslednje vreme je sve aktueliniji rad preko SKAJPA. Zahvaljujući brzom internetu ovaj vid nastave se prosto nametnuo, jer ne gubite vreme za dolazak i odlazak, a samim tim ne postoje troškovi koji dodatno opterećuju korisnike. Najveća prednost ovog vida držanja časova je to što se briše prostorna barijera, pa je tako omogućen rad sa ljudima iz čitavog sveta, sa svima koji su zainteresovani da na pravilan i studiozan način savladaju tehniku sviranja narodne muzike i upoznaju se sa različitim stilovima i njihovim karakteristikama.

Iako nisam pristalica takmičenja u muzici jer često daju samo prividnu sliku o izvođaču, posebno ističem rad u pripremi mladih harmonikaša za Takmičenje za prvu harmoniku… Tih takmičenja je sve više kako u Srbiji gde ih postoji nekih 7-8, tako i u zemljama u našem okruženju. Stručan odabir repertoara u skladu sa propozicijama i trenutnim mogućnostima izvođača, rad na svim elementima koje vrhunsko izvođenje mora da sadrži: Opšte vladanje instrumentom posebno mehom, tehnički besprekorno čisto muziciranje, trileri u skladu sa stilom kome kompozicija pripada, pravilno sviranje basova sa drajfom, fraziranje, dinamika, muzička estetika… Sve ovo u velikoj meri može doprineti dobrom plasmanu, ali pre svega mlade izvođače treba da podstakne na dalji rad, da se na visoko profesionalan način posveti bavljenju muzikom.

Ratislav Blagojević

Tel: +381 (0)66 9097 869

Mail: ratislavblagojevic@gmail.com

You Tube: http://www.youtube.com/user/RatislavBlagojevic

Facebook: https://www.facebook.com/ratislav.blagojevic.3?fref=ts

MUZIČKI CIRKUS ILI NEŠTO DRUGO ?

Moralna dekadencija je sve prisutnija u svim sverama društva. Njen uticaj je posebno pogodio kulturu, gazeći sve pred sobom, a posebno muzičku tradiciju koju je narod vekovima čuvao i prenosio s’ kolena na koleno. U potrazi za lakom zaradom osnivaju se takmičenja za NOVE ZVEZDE …… Lakovernima nude popularnost, brz život, laku zaradu i naravno ugovore kojima potvrđuju svoje vlasništvo nad njima, njihovima karijerama, životima…  Da ne zaboravim i kontrolu nad njihovom zaradom od koje same zvezde dobijaju samo jedan mali deo. Naravno ništa bez adekvatne medijske podrške, pa se tako televizije utrkuju koja će u ovoj trci doboti atraktivniji šou program.

Poslovica kaže: Da bi neprijatelja pobedio, moraš prvo da ga upoznaš… Pa sam tako i ja hteo ne hteo, odgledao par emisija takmičenja za NOVE ZVEZDE …… ali i još neka druga licencirana takmičenja i nisam mogao a da ne primetim sledeće:

Scena uglavnom kič, ali grandiozna, blješte svetla sa svih strana, u sredini grandiozni žiri koji koji procenjuje i ocenjuje, a u nekim programima i sudi nervoznim kandidatima i budućim velikim zvezdama, u studiju publika koja uz pregršt transparenata iz petnih žila navija za svoje kandidate. U back stage-u ili ti Srpskom iza scene, kandidati sa čitavim porodicama. Babe, dede, mame, tate, braća, sestre, deca, rodbina, najbolji drugovi i drugarice, naravno tu je i momak ili devojka… Svi oni nervozno lome prste, hvataju se za glavu, nekima naviru suze radosnice, oni drugi plaču od razočaranja što im želja nije uslušena, što nije prošao…

Ali hajdemo redom. Kandidati su i deca i mladi, a ima ih i u pozamašnim godinama koji bi da pod stare dane budu zvezde. Pred izlazak na scenu svi govore da imaju pozitivnu tremu. Sledi grandiozna najava voditelja, izlazak na scenu I šou može da počne. Odabir pesama u skaldu sa samom predstavom, da nije tužan bio bi smešan. Interpretacija u skladu sa odabirom pesme. Čast izuzecima koji samo potvrđuju pravilo da postoje i oni koji su muzički pismeni i kojima je zaista mesto na sceni. Ali i njih muka naterala jer kako drugačije biti popularan, nego preko takmičenja koja Vas preko noći digne u zvezde. Pa čak se i ovi malobrojni koji imaju preduslov da se kvalitetno bave muzikom, ne usuđuju da pevaju stare narodne pesme, već one u trendu. Na kraju ni oni ne bi imali ništa protiv da budu druga Ceca, Brena, Zorica, Šaban, Haris Džinović. Većina se sa pesmom i pevanjem nosi instiktivno, onako kako zna i ume, poput borbe za opstanak. Nekima preteće iskaču vratne žile pri pokušaju da pokažu cenjenom žiriju snagu svog glasa. Drugi su pak načisto pogubljeni tokom strofe i jedva čekaju kadencu (kraj strofe ili refrena) da bi bezbrojnim melizmima i ponavljanjem, koje traje i traje ostavili utisak. Na kraju posle odluke žirija svi plaču. Jedni od sreće, drugi od izgubljene šanse da postanu neko i nešto. Ovi koji su ispali listom ponavljaju: Trema je učinila svoje…  Ali ne odustaju, već su spremni za novi okršaj nekom drugom prilikom. Niko ni da pomene rad, učenje, muziku.

Žiri predstavljaju dokazani kompozitori i interpretatori ove vrste muzike. Istinske velike estradne zvezde. I njima se manje više i ne može puno toga zameriti, osim što su uopšte pristali da budu deo ove šarene predstave. Doduše i tu su komentari nekih članova žirija, ne svih doduše, zavredeli pažnju poput: Fali mi emocija, ja ti verujem ili ja ti ne verujem dok pevaš, agresija u pevanju, imaš triler, nemaš triler, pogrešan odabir pesme... Nisam primetio da je ovim mladim ljudima neko rekao da postoji tehnika pevanja koja se uči. Da se peva iz dijafragme, da postoji tehnika disanja. O načinu pevanja punim glasom i falsetom. Aperto tehniku pevanja i da ne pominjem, jer ne znam koliko njih je uopšte i čulo taj naziv, a kamo li šta to znači. Usput to je način kod koga je prelazak iz punog glasa u falset neprimetan, pa se stiče utisak da pevač stalno peva punim glasom…

Trebalo bi ovim mladim ljudima reći da pored surove želje da postanu NOVA ZVAZDA treba malo i da rade na sebi. Pre svega na opštem, pa onda na muzičkom obrazovanju. Treba im reći da pravog kvaliteta nema bez ozbiljnog i studioznog rada.

U celom ovom muzičkom cirkusu produkcija je poseban slučaj. Ona ima jasan plan i cilj i ona vlada situacijom. Zna sve kandidate pa se nekad i sami čude i pitaju šta im bi da pevaju tu i tu pesmu, kako to da baš danas falširaju … Oni imaju presudnu reč u kreiranju novih zvezda, mada nije sasvim jasno na osnovu kojih muzičkih kriterijuma to rade. Produkcija bi trebalo da se posveti kanalisanju ovih mladih ljudi ka pravim muzičkim vrednostima. Ako sami to nisu u stanju, a mislim da nisu, da obezbede kvalitetne muzičare koji će raditi sa kandidatima i budućim pevačima. Koji će ih uputiti makar u osnove tehnike pevanja i uticati na repertoar i izbor muzike kojom treba da se bave. Posebno je pitanje ODGOVORNOSTI produkcije u ovakvom pristupu mladim ljudima. Da li je produkcija uopšte ima?

Pitam se kako je to moguće da u zemlji Srbiji u raznim žirijima i u produkcijama sedi toliki broj muzički polupismenih ljudi koji sebi daju za pravo da odlučuju o sudbinama stotina mladih ljudi koji bi da se ovim poslom bave. Za neke sam siguran da su pored muzičke škole prošli samo slučajno, a da note znaju samo iz viđenja. Ponovo čast izuzecima.

Usamljeni harmonikaš

Knjiga "Usamljeni harmonikaš" ima III poglavlja. Na 220 strana knjige u A4 formatu uz obilje tekstova nalazi se i više od 100 notnih zapisa pesama (sa tekstovima), kola i igara koji prate sadržaj knjige i 20 najpopularnijih svetskih kompozicija za harmoniku. Zapisi su prilagođeni instrumentalnom izvođenju na harmonici, ali ih mogu koristiti i svi drugi instrumenti. Ispod linijskog sistema su napisane šifre za bas, odnosno harmoniju. Sama melodija je zapisana sa svim trilerima koji se u praksi izvode, a trileri su zapisani sitnim notama pre glavne  note.

“ACCORDION – Tradicionalna narodna muzika”, autora Ratislava Blagojevića

Studija o stilovima narodne muzike u Srbiji, Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini. 220 strana u A4 formatu, obilje fotografija, tekstova i stručnih analiza. Više od 100 notnih zapisa najlepših narodnih pesama i kola. 

ACCORDION -Tradicionalna narodna muzika

Nova knjiga “ACCORDION – Tradicionalna narodna muzika”, autora Ratislava Blagojevića, je studija o narodnoj muzici u Srbiji i drugim zemljama Balkana. Knjiga ima III poglavlja i po prvi put se na jednom mestu mogu naći informacije koje na jedan studiozan i empirijski način obrađuju izvornu narodnu i tradicionalnu muziku i predstavljaju harmoniku i druge instrumente, izvođače, razne stilove, njihove sličnosti i razlike. Na 220 strana knjige u A4 formatu uz obilje tekstova i autentičnih fotografija, nalazi se i 100 notnih zapisa pesama, kola i igara koji prate sadržaj knjige. Zapisi su prilagođeni instrumentalnom izvođenju na harmonici, ali ih mogu koristiti i izvođači na drugim instrumentima. Ispod linijskog sistema su napisane šifre za bas, odnosno harmoniju, a sama melodija je zapisana sa svim trilerima koji se u praksi izvode.

Mail: ratislavblagojevic@gmail.com

Položaj narodne muzike u Srbiji

Na državnoj akademiji muzičkih umetnosti pored odseka za instrumente iz orfovog instrumentarija, postoji i odsek za džez, što je za svaku pohvalu. Suprotno tome ne postoji odsek za narodnu muziku i to je za svaku osudu. Doduše postoji odsek za etnomuzikologiju ali se on bavi korenima tradicionalne narodne muzike Balkana i ne izučava onu muziku koja je iz ovog prvobitnog stanja evoluirala u narodnu, opšteprihvaćenu muziku koju su tokom XX veka izvodili vrhunski umetnici poput Carevca i mnogih drugih. Ako se malo bolje pogleda u prošlost, u sam početak XX veka, lako se može uočiti da su ovu muziku javno izvodili i snimali na pločama solisti narodnog pozorišta, odnosno istaknuti umetnici i operski pevači tog doba. Ova praksa je u velikoj meri bila sve do iza II svetskog rata, a danas su to samo pojedinci koji predstavljaju izuzetak.

Za mnoge je narodna muzika, muzika drugog reda. Nešto, što se peva i svira u kafanama, nešto čega se treba stideti. Osnovni razlog za ovakav loš stav je nepoznavanja naše tradicionalne narodne muzike.

Neka se uvažene akademske kolege osvrnu malo iza sebe na velike Srpske i ne samo Srpske kompozitore umetničke muzike koji su svoju inspiraciju našli u narodnoj muzici balkanskih naroda. Pomenimo samo neke kao što su: Josif Šlezinger, Davorin Jenko, Josif Marinković, Stevan Stojanović Mokranjac, Stanislav Binički, Isidor Bajić, Petar Krstić, Petar Konjović, Stevan Hristić, Kosta Manojlović, Vladimir Đorđević i mnogi drugi. Više od 20 kompozitora iz Nemačke, Rusije, Češke, Poljske, Švajcarske i Švedske su u srpskoj narodnoj muzici našli svoju inspiraciju, a među njima su Johanes Brams, Petar Ilič Čajkovski, Antonjin Dvoržak, Anton Rubenštajn…

Iz ličnog iskustva znam da mnoge kolege muzičari, pa i "kolege profesori", neblagonaklono gledaju na pokušaj da se nešto uradi, zapiše. Često možete čuti frazu: "Ja koji sam profesor toliko godina, imam magistarsi rad ili doktorsku disertaciju na tu i tu temu, ne bih se usudio da pišem o tako velikoj temi kao što je narodna muzika Srbije i Balkana". Pa odakle onda meni, koji ne predajem na visokoj školi, uopšte hrabrosti i smelosti da se bavim naučnim radom, pa još i da to objavljujem u formi knjige. 

Postoji grupa ljudi takozvani "večiti kritičari". To su ljudi koji nisu ni sa čim zadovoljni, to su isti oni koji su odlazili na koncerte Pavarotija, ne da slušaju njegovo pevanje, već da ulove neku njegovu grešku. Toga ima svuda u svetu a kod nas je to posebno omiljeno među našim vrlim muzičkim stručnjacima.. 

Narodna muzika je posebno omiljena tema "večitih kritičara" valjda iz razloga što o njoj najmanje znaju i što je najmanje razumeju. Naša narodna muzika obiluje raznim varijantama iste pesme. Svaki izvođač daje svoj lični pečat kompoziciji koju izvodi. Tekstovi pesama za istu pesmu su različiti, ritam u kome se izvodi, harmonija, karakter i način pevanja je drugačiji, trileri su posebna priča. Šta god da neko zapiše i kako god da to uradi “večiti kritičari” neće biti zadovoljni i reći će da to može ili treba drugačije, pri tome nisu spremni da zasuku rukave i da sami nešto konkretno urade. 

Poražavajuće je da se na konzervatorijumu "New England u Bostonu", u arhivi etnomuzikološke građe nalazi više podataka o pesmi "’Ajde, Jano, kolo da igramo" nego li na našij Akademiji muzičkih umetnosti. Praksa zemalja u okruženju kojima je stalo do svog istorijskog i kulturnog nasleđa, je da imaju posebne nacionalne škole i katedre koje se bave očuvanjem muzičke tradicije tih zemalja. To je slučaj sa Rusijom, Rumunijom, Bugarskom… Zato je njihova muzika i danas prepoznatljiva i u duhu tradicije naroda kome pripada. 

Ponižavajuće je da takozvana novokomponovana muzika ima toliku medijsku pažnju kod nas! Ta eksperimentalna mešavina svakakvih zvukova ne pripada nikome, a ponajmanje ovom narodu i nema baš nikakvo utemeljenje u našoj tradicionalnoj narodnoj muzici. 

Zašto je sve tako i zašto tradicionalna narodna muzika sve teže nalazi svoje mesto na našoj muzičkoj sceni koje joj po lepoti i vrednostima koje u sebi nosi svakako pripada? Razloga ima više:

* S’ jedne strane postoje dobri, ali samouki izvođači narodne muzike koji su muzički nepismeni ili poseduju skromno muzičko obrazovanje da bi mogli da se bave naučnim radom, to jest da mogu da svoje znanje verno prenesu na papir u vidu notnog zapisa i komentara šta ta muzika u sebi nosi.

* Sa druge strane postoje akademski obrazovani profesori muzike, koji su dovoljno pismeni, ali koji ovu muziku ne poznaju i o njoj gotovo da ne znaju ništa. 

* Na kraju postoji mali broj dovoljno pismenih ljudi koji o tradicionalnoj muzici znaju dosta, ali se ponovo iz nekog razloga ne usuđuju da o njoj pišu. Doduše to je jeste mukotrpan i gotovo "Don Kihotovski" posao koji nije finansijski isplativ pa je to možda razlog što se više ljudi ne bavi na ovaj način ovom temom.

Ratislav Blagojević